Pro­blem vr­šnjač­kog na­si­lja mo­že se ri­je­ši­ti sa­mo pre­ven­tiv­nim mje­ra­ma gdje ško­la­ma tre­ba vra­ti­ti vas­pit­nu ulo­gu, pri če­mu je va­žno de­fi­ni­sa­ti plan i pro­gram ča­so­va odje­ljen­ske za­jed­ni­ce, ko­ji se tre­nut­no ili uop­šte ne re­a­li­zu­je, oci­je­nje­no je na pa­ne­lu Uni­je sred­njo­ško­la­ca Cr­ne Go­re (UNSCG). Po­treb­no je, ka­ko je sa­op­šte­no, gra­di­ti po­vje­re­nje na re­la­ci­ji pro­fe­sor–član upra­ve, pri če­mu je va­žno da se ta­kav od­nos iz­gra­đu­je obo­stra­no, jer će, ka­ko je oci­je­nje­no, tek ta­da uče­ni­ci ima­ti pu­nu slo­bo­du da se za­po­sle­ni­ma u ško­li obra­te za po­moć on­da ka­da im je po­treb­na.
Na pa­nel di­sku­si­ji „Vr­šnjač­ko na­si­lje – pro­blem u sred­njim ško­la­ma”, ko­ji je UNSCG or­ga­ni­zo­va­la u okvi­ru tre­će ge­ne­ral­ne skup­šti­ne po­ru­če­no je da me­di­ji tre­ba da afir­mi­šu po­zi­tiv­ne vri­jed­no­sti i da­ju vi­še pro­sto­ra uspje­šnim mla­dim lju­di­ma ko­ji će slu­ži­ti kao po­zi­ti­van pri­mjer svo­jim vr­šnja­ci­ma. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UNSCG Jo­van Bo­jo­vić ka­zao je da je naj­va­žni­je pre­ven­tiv­no i za­jed­nič­ki ra­di­ti na pro­ble­mu vr­šnjač­kog na­si­lja, a, ka­ko sma­tra, is­klju­či­va­nje uče­ni­ka iz ško­le ni­je rje­še­nje ko­je će traj­no i ade­kvat­no ri­je­ši­ti taj pro­blem.
– Ta­kvim ge­stom sa­mo će­mo pre­ba­ci­ti pro­blem na ne­ku dru­gu in­sti­tu­ci­ju, a uče­ni­ku ko­ji je ak­ter vr­šnjač­kog na­si­lja će­mo us­kra­ti­ti po­moć i po­dr­šku. Sma­tra­mo da se ovaj pro­blem rje­ša­va is­klju­či­vo pre­ven­tiv­nim mje­ra­ma – is­ta­kao je Bo­jo­vić.
Di­rek­to­ri­ca Gim­na­zi­je „Slo­bo­dan Ške­ro­vić” Zo­ja Bo­ja­nić La­lo­vić is­ta­kla je da ško­la mo­ra da pru­ži od­go­va­ra­ju­ći am­bi­jent u ko­me bi se uče­ni­ci osje­ća­li si­gur­no i slo­bod­no da pri­ja­ve ono što pre­po­zna­ju kao na­si­lje. Da bi se re­a­go­va­lo na vri­je­me, po­treb­no je, ka­ko sma­tra, raz­mi­šlja­ti o svim ele­men­ti­ma ko­ji uka­zu­ju na na­si­lje.
– Ro­di­te­lji se če­sto pi­ta­ju ko­me naj­pri­je da se obra­te u ško­li i ka­kva je pro­ce­du­ra. Raz­red­ni star­je­ši­na je pr­va adre­sa, ali uko­li­ko sma­tra­ju da će pe­da­go­ško psi­ho­lo­ška slu­žba re­a­go­va­ti br­že, on­da pri­ja­vu mo­gu upu­ti­ti i toj slu­žbi – po­ja­sni­la je Bo­ja­nić La­lo­vić.
Pe­da­gog u Gim­na­zi­ji „Ni­ko Ro­lo­vić” u Ba­ru Sla­vi­ca Vu­jo­vić sma­tra da se da­nas vi­še go­vo­ri o uče­sta­lo­sti vr­šnjač­kog na­si­lja, jer dru­štvo, ka­ko je re­kla, po­sta­je osvje­šće­ni­je da pre­po­zna raz­li­či­te ob­li­ke na­si­lja. Is­ta­kla je da je sve pri­sut­ni­je na­si­lje me­đu dje­voj­či­ca­ma.
– Ne­ka­da su dje­ča­ci bi­li ak­te­ri od­re­đe­nih ob­ra­ču­na i tu­ča. Me­đu­tim, dje­voj­či­ce su sklo­ne so­ci­jal­noj izo­la­ci­ji i raz­li­či­tim ob­li­ci­ma vri­je­đa­nja, oma­lo­va­ža­va­nja i psi­hič­kog na­si­lja – is­ta­kla je Vu­jo­vi­će­va.M.S.